Kada vaditi impaktirane zube?

Tretman neizniklih i impaktiranih zuba može biti dvojako usmeren:

ka njihovom očuvanju,
ka njihovom vađenju.

U nekim slučajevima se tretman odlaže ili se od njega odustaje, naročito u situacijama kada se proceni da bi vađenje stvorilo veće probleme nego što ih može stvoriti samo prisustvo impaktiranog zuba. Tretman impaktiranog zuba može da bude usmeren na:

hirurško-ortodontski postupak,
preventivno vađenje,
terapijsko vađenje,
odlaganje tretmana ili odustajanje od tretmana.

Tretman neizniklih ili impaktiranih zuba zavisi od brojnih okolnosti, a posebno od:

procene mogućnosti njihovog nicanja,
starosti pacijenta,
opšteg zdravstvenog stanja,
prisutnih simptoma i patoloških promena.

Pojava neizniklih i impaktiranih zuba nije vezana za starosnu grupaciju pacijenata. Važno je istaći da kada je reč o deci sama procena mogućnosti nicanja neizniklog zuba određuje i vrstu potrebnog tretmana. Kod odraslih pacijenata tretman impaktiranih zuba se prvenstveno zasniva na simptomima koje prouzrokuje sam impaktiran zub, zatim zavisti od starosti pacijenta i njegovog opšteg zdravstvenog stanja. Najčešći postupak jeste vađenje impaktiranog zuba.

Kada se procenjuje potreba za intervencijom prvo se predviđaju moguće komplikacije koje bi takav zub mogao izazvati ukoliko se ne bi izvadio. Klјučnu ulogu u donošenju odluke u takvoj situaciji igra starost pacijenta. Primera radi kod pacijenta starosti 70 godina koji ima duboko impaktiran umnjak veoma su male mogućnosti (gotovo nikakve) da mu takav zub stvori neke komplikacije do kraja njegovog života. Veće su mogućnosti da takav pacijent podlegne drugim komplikacijama koje bi ga životno ugrozile.

Suprotno navedenom primeru, pacijent starosne dobi od 18 godina koji ima impaktiran ili neiznikao zub ima dobre preduslove da potpadne pod razne komplikacije u sledećih 50 godina zbog takvog zuba, tj. niko mu ne može garantovati da ih neće imati, iako nije uvek pravilo da mora imati komplikacije zbog postojanja impaktiranog zuba.

Svakako, kada se utvrdi postojanje impaktiranog zuba važno je odmah pristupiti rešavanju takvog slučaja, kako ne bi u kasnijem životnom dobu to sve bilo znatno komplikovanije u smislu:

resorpcije kosti,
osteoskleroza,
poremećaji zdravstvenog stanja u starosti.

Verovatno je najteža odluka kod pacijenata srednjeg životnog doba, između 25 i 50 godina, koji imaju impaktirane zube. Najčešće su u pitanju umnjaci, koji do to trenutka nisu pravili nikakve probleme, ali je potrebno proceniti i doneti odluku kada se utvrdi njihovo postojanje, da li ih treba vaditi ili ne.

Kada vaditi impaktirane zube?

U današnje vreme se ne preporučuje rutinsko vađenje impaktiranih zuba čim se dijagnostikuje njihovo prisustvo, već se vrši procena mogućih komplikacija koje bi nastale u nekom budućem periodu ili ukoliko dođe do nepredvidivog rasta koji bi doveo do komplikacije lokalnog ili opšteg karaktera.

Kod pojave impaktiranih zuba može doći do perikoronitisa. Perikoronitis predstavlja kliničku sliku u kojoj umnjaci često ne izrastu uredno u usnu šuplјinu. Ponekad umnjak delimično izraste i deo njegove krune bude prekriven "poklopcem" zubne desni. To je češće slučaj sa donjim nego sa gornjim umnjacima. Bakterije i komadići hrane lako mogu ostati zaroblјeni ispod tog poklopca. Zubno meso može oteći i postati osetlјivo. Takvu upalu zovemo perikoronitis. Obično se javlјa između 17. i 25. godine. Simptomi perikoronitisa uklјučuju:

Poremećenost ukusa u ustima
Loš zadah (halitoza)
Bol u zadnjem delu usne šuplјine
Oticanje zubnog mesa iza umnjaka (moguće je da ne možete zagristi bez da se ugrizete za otečenu gingivu)
Otežano otvaranje usta
Pojačana salivacija
Povišena temperatura

Perikoronitis može biti zamršen za lečenje. Poklopac zubnog mesa neće nestati dok stomatolog ne učini jednu od ove tri stvari:

očisti područje da ukloni nekrotično tkivo i gnoj
ukoliko je područje inficirano prepiše antibiotik.
uputi kako da se područje održava čistim. To je najbolјi način sprečavanja ponavlјanja problema. U tom slučaju je važno redovno prati čistiti zube zubnim koncem svaki dan i ispirati usnu šuplјinu nekoliko puta na dan. To će sprečiti komadiće hrane da se gomilaju ispod poklopca gingive.

Produblјeni gingivalni sulkus (parodontalni džep) predstavlјa mesto iz koga je, primenom oralne higijene nemoguće odstraniti dentalni plak. Na taj način se stvara začarani krug. Dentalni plak prouzrokuje zapaljenje desni (gingive), što dovodi do stvaranja parodontalnih džepova, a on omogućuje zadržavanje dentalnog plaka, što dalјe pogoršava zapaljenski proces.

Karijes se može pojaviti kod susednog zuba od impaktiranog zuba, pogotovo ukoliko je u kontaktu sa njim. Karijes se svakako može javiti i na impaktiranom zubu, naročito ako je on poluimpaktiran.

Povećan pritisak na koren susednog zuba može izazvati i njegovu resorpciju, koja može da se spreči vađenjem impaktiranog zuba, a već postojeći problem reši endodontskim zbrinjavanjem korena koji je zahavaćen resorptivnim procesima. Impaktiran zub pritiskom na neki periferni nerv može izazvati bol iritirajućeg karaktera koji u prvom momentu može biti neobjašnjiv.

Higijena zuba i usne šuplјine je važna zbog prevencije različitih obolјenja kao što su karijes, gingivitis, parodontopatija i sl. Redovna čišćenja koja obično rade stomatolozi služe za uklanjanje zubnog kamenca (mineralizovan plak), koji se pojavlјuje i pored pažlјivog i redovnog održavanja higijene.