Nepravilnosti u broju zuba

Nepravilnosti u broju zuba mogu se odraziti u vidu hiperdoncije (hyperodontia) u smislu povećanja broja zuba ili hipodoncije – (hypodontia) u smislu smanjenja broja zuba. Etiologija nastanka poremećaja broja zuba je naslednog i evolutivnog karaktera koji ide u pravcu smanjenja broja zuba.

Povećan broj zuba (hyperodontia) nastaje kao posledica prekomerne proliferacije ćelija zubne gredice u razvitku, može nastati i podelom zubne klice, ali se tada ubraja u nepravilnosti oblika zuba. Pojava prekobrojnih zuba prati neke sindrome ili ima genetsku etiologiju.

Prekobrojni zubi mogu da se jave u obe denticije (mlečnoj I stalnoj) ali ako se jave u mlečnoj prenosi se i na stalnu. U stalnoj se javljaju i do 5 puta češće, u 98% slučajeva se javljaju u prednjem delu gornje vilice od čega je 75% u pitanju meziodens (neregularni zub umetnut između gornjih centralnih sekutića), a dvostruko češćse javlja se kod dečaka.

Prekobrojni zubi mogu biti normalnog izgleda ili mogu odudarati.

Nepravilnosti u broju zuba - hiperdoncija

Prekobrojni zubi mogu ometati nicanje i pravilan razvoj drugih zuba, stvaraju i nova mesta pogodna za zadržavanje hrane i otežavaju održavanje oralne higijene. Oko neizniklih prekobrojnih zuba mogu se razviti cistične tvorevine. Ali u oko 75% slučajeva ovi zubi ostaju neiznikli u koštanim vilicama i dijagnostikuju se samo uz pomoć rendgenskog snimka.

Rana dijagnostika i terapija su važni kako bi se sprečile komplikacije koje mogu nastati pojavom prekobrojnih zuba a to su otežano ili zakasnelo nicanje stalnih zuba, resorpcija susednih zuba, formiranje dentogene ciste i resorpcija krunice.

Meziodens je najčešći tip prekobrojnog zuba, koničnog izgleda i lokalizovan je između gornjih centralnih sekutića, u oko 80% slučajeva samo jedan, a 20% dva ili više meziodensa.

Dijagnoza se potvrđuje radiografijom, a vađenje se preporučuje se u toku mešovite denticije da se preranim vađenjem ne bi oštetila klica zuba zamenika.

Smanjen broj zuba podrazumeva kongenitalni nedostatak jednog ili više zuba – hypodontia, grupe zuba – oligodontia, ili svih zuba – anodontia.

Hipodoncija se u mlečnoj denticiji javlja ređe nego u stalnoj i učestalija je kod devojčica dok je anodoncija je veoma retka. Hipodoncija u mlečnoj denticiji označava najčešće nedostatak sekutića u gornjoj vilici dok u stalnoj denticiji najčešće nedostaju umnjaci, gornji lateralni sekutići, drugi premolari i centralni donji sekutići. Izostajanje umnjaka je toliko učestalo da se danas smatra normalnim.

Nepravilnosti u broju zuba - hipodoncija

Nekada je čovek imao 44 zuba u stalnoj denticiji. Evolucijom je došlo do smanjena broja zuba i to tako da su uvek nestajali poslednji zubi iz iste grupe. Gubitak zuba se i dalje nastavlja pa se smatra da ce čovek u budućnosti imati 20 stalnih zuba. Etiologija je naslednog karaktera i često je pratilac ektodermalne displazije. Uzrok nedostatka klice zuba može biti i neki lokalni patološki proces.