Parodoncijum čine tkiva koja okružuju zub pružajući mu potporu, čime omogućavaju njegovu funkciju. U sastav parodoncijuma ulaze: gingiva, periodoncijum, cement i alveolarna kost. Patološki proces koji zahvata sve delove parodoncijuma označava se kao parodontopatija. Zavisno od patohistoloških procesa koji se odvijaju u parodoncijumu nastaju i različite promene sa određenim kliničkim karakteristikama. Parodontopatiju gotovo redovno prati otok, crvenilo i krvarenje desni, a u kasnijem stadijumu bolesti klaćenje i migracije, tj. pomeranje zuba iz njegovog ležišta.
Ponekad je gingiva povučena, a korenovi ogoljeni. Takvi zubi su preosetljivi na termičke i druge nadražaje. Prisustvo velike količine mekih i čvrstih naslaga i permanentno zapaljenje je uzrok zadaha iz usta. Rasejavanjem bakterija i njihovih produkata po krvotoku, biva ugroženo i opšte zdravstveno stanje bolesnika.
Pre početka lečenja parodontopatije trebalo bi detaljno proanalizirati stanje potpornog aparata zuba. Počinje se od tzv. istorije bolesti, proverava se kada je počelo zapaljenje desni i kako se proces razvijao. Parodontopatija se spontano ne zaustavlja, vremenom bivaju zahvaćene desni oko svih zuba, a inflamacija dobija na intenzitetu. Proces se širi u dubinu, pa počinje razaranje vilične kosti što izaziva u početku klaćenje, a potom i spontano ispadanje zuba. Pacijenti obično dozvole da im desni krvare više meseci, pa i godinu dana. Lekaru se ne javljaju, smatrajući da će proces zapaljenja proći, odnosno da će se spontano zaustaviti.
Jedan od najvažnijih kliničkih znakova parodontopatije je parodontalni džep i patognomoničan je za ovo oboljenje. To znači da se javlja isključivo u toku parodontopatije. Parodontalni džep je patološki prostor nastao produbljivanjem gingivalnog sulkusa usled razaranja parodontalnih tkiva. Na svakom džepu se razlikuju otvor, prema usnoj duplji, dno džepa, kao i zidovi. U odnosu na alveolarnu kost, klasifikuju se na: suprakoštani parodontalni džep (horizontalna resorpcija kosti) i infrakoštani parodontalni džep (kosa resorpcija kosti).
Postojanje parodontalnih džepova se utvrđuje pomoću: kliničkog pregleda, sondiranjem i radiografijom. Na mestu gde je prisutan parodontalni džep, gingiva je često crvena i otečena. Izraženo je i krvarenje na provokaciju. Ukoliko se uperi mlaz vazduha, na mestu gde se nalazi parodontalni džep ivica desni će se odvojiti od zuba, jer je pripoj gingive na zub destruiran, a desni su otekle u tom predelu. Parodontalni džepovi se najsigurnije otkrivaju sondiranjem, za koje se koristi najobičnija stomatološka sonda, sa zaobljenim vrhom ili sa kuglicom na vrhu. Sondiranjem se može utvrditi da li je u pitanju gingivalni ili parodontalni džep. Za njihovo razlikovanje bitno je utvrditi cementno gleđnu granicu.
Savete u vezi lečenja parodontopatije možete pročitati ovde.
Opšta stomatologija
Laserska stomatologija
Protetika
Oralna hirurgija
Implantologija
Ortopedija vilica
Dečja stomatologija
Endodoncija
Parodontologija
Ne možete da pronađete rešenje za Vaš problem? Imate pitanje koje biste postavili našim stomatolozima?
Učinite to ovde.