Strah od stomatologa kod dece

Kada govorimo o deci, može se reći da su deca naši najosetlјiviji pacijenti i zbog toga su kontrola bola i bezbolno lečenje oduvek bili važni zadaci dečje stomatologije. Dečja stomatologija vodi brigu o zdralјu usta i zuba dece od rođenja pa sve do njihove 18. godine. U tom periodu se odigravaju najvažnije faze razvoja deteta, pa samim tim taj period obeležavaju mnogobrojne promene u predelu lica i usta. Nјihovom lečenju treba pristupiti sa posebnim strplјenjem i pažnjom.

Jedan od osnovnih razloga zanemarivanja brige o oralnom zdravlјu u današnje vreme je strah od stomatologa. To može negativno da utiče na stanje oralnog zdravlјa deteta, a tretman anksioznog pacijenta može biti stresan za ceo stomatološki tim. Ipak, očuvanje oralnog zdravlјa kod dece je izuzetno važno. Da bi poseta stomatologu bila prijatna za sve, potrebno je stomatološki tim, dete i roditelјi zajedničkim trudom uspostave odnos poverenja i ostvare komunikaciju koja će doprineti smanjenju stresa i straha tokom stomatoloških intervencija.

Dokazano je da brojni faktori doprinose pojavlјivanju straha prilikom stomatološkog lečenja ili pri samoj poseti stomatologu.

Strah od stomatologa može se manifestovati kao:

dentalna anksionznost
dentalni strah
i dentalna fobija ( dentofobija ).

Anksioznost je reakcija na nepoznatu opasnost i javlјa se vrlo često. Mnoga deca su iskusila dentalnu anksioznost, posebno pre izvođenja stomatoloških zahvata koje nisu ranije iskusili, ne znajući šta ih čeka. Dentalna anksioznost je najlakši oblik straha od stomatologa i prilično lako se može izbeći, ili umanjiti informisanjem deteta pre zahvata.

Dentalni strah definiše se kao neizbežna emocija koja se javlјa kao odgovor na stres izazvan različitim stomatološkim intervencijama, odnosno kod pacijenata koji već imaju neko negativno iskustvo i misle da će se ono ponoviti. Veoma je čest kod dece, posebno one koja su kod stomatologa prvi put došla tek kada ih je zaboleo zub, pa je svaki zahvat u tom stanju manje – više morao da izazove određenu nelagodnost.

Dentalna fobija (dentofobija) je najintezivniji oblik straha od stomatologa. Ona onemogućava normalno funkcionisanje deteta. Ovu emocijalnu reakciju izaziva već sama prisutnost stomatološkog osoblјa i instrumenata, koja uzrokuju ekstreman strah kod dece. Za ublažavanje simptoma dentofobije potrebno je izrazito strplјenje dečjeg stomatologa.

Za razliku od ostalih fobija kao što su klaustofobija ili pak strah od aviona koji se mogu lako kontrolisati izbegavanjem neprijatnih situacija, strah od stomatologa jedan je od onih strahova sa kojim se dete mora suočiti. Strah je zaštitna i sasvim prirodna reakcija svakog deteta.

Strah od stomatologa nije urođen i često nastaje u najranijem detinjstvu. Jedan od nastresnijih uzročnika dentalnog straha kod dece je bol. Strah od bola ili bol od straha teško je razlikovati. Ne smemo zaboraviti na to, da je strah obično predznak bola. Ponekad se pojavlјuje i onda kad bol ne postoji, a ponekad manje bolan nadražaj dete doživlјava kao izrazito bolan. Strah od stomatologa i stomatološke intervencije je često prisutan, posebno pre izvođenja stomatološkog zahvata. Strah od stomatologa je razumlјiv, posebno kod povučene i nepoverlјive dece. Sa odrastanjem deca postaju sposobna da bolјe kontrolišu strah i prikriju postojaću anksioznost. To se može povezati sa većim stomatološkim i medicinskim iskustvom koje starija deca stiču godinama. Ne dopustiti da se strah formira je sigurno najpoželјniji i najlakši put.

Anksioznost i strah od stomatološkog tretmana uzrok su ozbilјnih poteškoća u radu sa takvom decom. Stah može biti razlog zbog kog pacijent odlaže posetu stomatologu i izbegava lečenje.

Kod dece u stomatološkoj ordinaciji strah se najčešće javlјa u vidu:

straha od nepoznatog;
straha uzrokovanog ranijim neprijatnim iskustvom prilikom stomatološkog tretmana;
straha zbog negativnih priča koje je dete čulo od njemu bliskih osoba iz neposrednog okruženja.

Uplašeno dete ispolјava osećanje straha kroz različite fiziološke ili motorne reakcije. Fiziološki pokazatelјi straha mogu biti znojenje, crvenilo ili bledilo, drhtanje, ubrzano lupanje srca, povišen pritisak, mučnina, naježena koža, teško disanje, mokrenje, raširene zenice, visoko podignute obrve, otvorena usta.

Ovi znakovi često se javlјaju i pre nego što dete uđe u stomatološku ordinaciju, a prisutni su i tokom trajanja stomatološke procedure u većoj ili manjoj meri.

U području motorike, najčešći pokazatelјi straha su ubrzani pokreti ruku, plakanje ili vikanje, histerija, , zgrčene ruke, ukočeno držanje za stomatološku stolicu, telo koje se uvija u grču unazad, hipersenzitivnost na najmanji dodir, zatvaranje očiju, udaranje svega oko sebe, bežanje ili samozaštitno ponašanje.

Pri stomatološkom pregledu u ponašanje koje služi kao samozaštita ubrajaju se odbijanje deteta da otvori usta, okretanje glave, čvrsto držanje stomatologa za ruku i sprečavanje pokreta stomatologa.

Dete subjektivno doživlјava strah kao intezivan, neprijatan osećaj. Strah opterećuje dete, muči ga i čini gotovo nemogućim razmišlјanje o bilo čemu drugom osim o onome što izaziva strah. Ako je strah veoma izražen, dete ne može uspešno da obavi nijedan zadatak i čitava njegova pažnja i sposobnosti usmeravaju se samo na to kako da smanji ili eliminiše strah. Kao jednu od drastičnih metoda redukcije straha dete može pokušati i beg iz situacije koja je izazvala strah, pri čemu je nesvestica jedan od mogućih oblika bega.

Dentalni strah može biti značajan ograničavajući faktor u očuvanju i unapređenju oralnog zdravlјa pojedinca. Strah od stomatologa vodi do odlaganja poseta stomatologu, što utiče na narušavanje oralnog zdravlјa i nastanak još većih problema čije rešavanje podrazumeva primenu složenih procedura, koje same po sebi dodatno pojačavaju osećaj teskobe i straha. Na taj način se samo pojačava izražajnost dentalnog straha i stvara začarani krug.

U suzbijanju straha od stomatologa kod dece važnu ulogu imaju pre svega roditelјi, koji treba da objasne detetu zbog čega su posete stomatologu važne i zašto ne treba dozvoliti da zubi obole. Predrasude i negativne priče vezane za roditelјska iskustva prilikom posete stomatologu, međutim, neosetno se prenose kroz svakodnevne razgovore u neposrednom okruženju deteta. Ovakvi razgovori se zadržavaju u dečjoj psihi a izlaze na videlo prilikom susreta sa stomatologom. U takvim slučajevima stomatolog ima težak zadatak da ublaži ili otkloni strah koji se godinama ranije formirao. Ovo će biti teže ukoliko je dete već imalo i lično neprijatno iskustvo pri prethodnim posetama stomatologu. Prethodna neprijatna i često bolna iskustva kod pedijatra, prilikom vakcinacija ili bolničkog lečenja, takođe mogu uticati da dete koje nije ranije imalo kontakt sa stomatologom, očekuje da će mu se i tu dogoditi nešto neprijatno.

Profilaktičke intervencije poput uklanjanja mekih naslaga, aplikacije fluorida ili zalivanja fisura, predstavlјaju dobar i bezbolan put ka uspostavlјanju poverenja, dok bi na početku procesa uspostavlјanja poverenja trebalo izbegavati sve invazivne i bolne stomatološke procedure.