Ako jeste, znajte da su to prvi znaci obolјenja mesa oko zuba (desni - gingive) koja se nazivaju gingiviti, ili tkiva koja drže zube u vilicama (potpornog aparata zuba - parodoncijuma) koja se nazivaju parodontopatije. Javite se odmah stomatologu da on proveri da li zaista imate ta obolјenja. Zašto? Zato što ova obolјenja postepeno napreduju i mogu da dovedu do rasklaćenja a na kraju i do gubitka (ispadanja ili vađenja) zuba. Još bolјe je da se stomatologu javite i ako niste ništa primetili, da on utvrdi da li su vam desni i ostala tkiva oko zuba zdravi ili oboleli i da vas posavetuje kako da sačuvate zube za ceo život. Videćete, ono što treba da uradite da biste sačuvali desni i zube vrlo je jednostavno. Potrebni su redovno i pravilno pranje zuba i desni, redovne kontrole kod zubnog lekara i pravilna ishrana. Zaista nije teško i ne oduzima mnogo vremena.
Gingiviti su obolјenja mesa oko zuba - desni, a parodontopatije obolјenja potpornog aparata zuba - parodoncijuma. Parodoncijum su tkiva koja okružuju i drže zube u njihovom ležištu - zubnoj čašici. To su: desni, vilična kost, vlakna koja vezuju zub za kost i cement korena zuba.
Gingiviti i parodontopatije se razvijaju podmuklo i mogu da traju više godina ne prouzrokujući bol niti bilo koji drugi simptom koji bi obolelu osobu naveo da se obrati stomatologu.
zub.U početku, jedini simptom koji oboleli od parodontopatije primeti jeste povremeno krvarenje iz desni. To krvarenje je neznatno, tako da se samo s vremena na vreme pasta za zube posle pranja oboji ružičasto. Posle izvesnog vremena, desni se na ponekom zubu povuku za milimetar ili dva, pa deo vrata, odnosno korena zuba, ostane ogolјen. Kako na tom delu zuba nema gleđi, ponekad se javlјa osetlјivost zuba na hladno i toplo ili na dodir.
Sa dalјim napredovanjem bolesti ovi simptomi se pogoršavaju. Desni postaju crvene i natečene. Posle nekoliko godina, jedan ili više zuba počinju da se klate, da menjaju položaj i da se razmiču. Prilikom pregleda, stomatolog će konstatovati prisustvo parodontalnih džepova (prostor između zuba i desni je produblјen). U njima se nalaze gnoj i zubni kamenac, sakriven ispod desni. Tek tada mogu da se jave i bolovi i neprijatan zadah iz usta. Često se pored zuba javlјaju i bolni crveni otoci puni gnoja (parodontalni apscesi), koji obolelog navedu da se javi stomatologu.
Parodontopatije razaraju tkiva koja drže zub u vilici (desni, vlakna koja drže zub i viličnu kost), pa se zubi ogolјavaju i rasklaćuju, tako da na kraju i sam bolesnik može prstima da ih izvadi.
Obolјenja desni najčešće počinju veoma rano, već u detinjstvu, a parodontopatije pre dvadesete godine života. Zatim postepeno i skokovito napreduju i u mnogim slučajevima dovode do gubitka pojedinih ili većine zuba između 40. i 50. godine života.
Procenjeno je da svaka druga osoba do dvadesete godine ima neku vrstu obolјenja desni, odnosno parodontopatiju. Posle dvadesete godine 90% lјudi ima ova obolјenja. Ona su kod nekih osoba izraženija na pojedinim zubima, jer se proces obolјenja ne odvija istom brzinom na svim zubima. Najbrže će se odvijati na mestima do kojih četkica za zube teže dolazi i gde se nakuplјaju ostaci hrane i stvaraju naslage.
Istraživanja su pokazala da su parodontopatije glavni uzrok gubitka zuba posle 45. godine života. U tom životnom dobu više zuba se izvadi zbog ovog obolјenja nego zbog zubnog kvara.
Glavni uzročnik ovih obolјenja je dentalni (zubni) plak. To je prozirna, nevidlјiva, tanka, lјigava naslaga koja se u vidu skrame taloži na zubima. Ona počinje da se stvara već 15 minuta posle pranja ili čišćenja zuba. Iz sata u sat ona postaje sve deblјa. Glavni štetni sastojak plaka su bakterije koje deluju na zubnu gleđ prouzrokujući zubni kvar, a istovremeno deluju i na desni prouzrokujući njihovo zapalјenje (gingivit) i parodontopatiju.
U nastanku parodontopatija igraju ulogu i drugi faktori, kao, na primer, oni koji olakšavaju stvaranje i nagomilavanje dentalnog plaka (zubni kamenac, nepravilan položaj zuba, njihova zbijenost, loši stomatološki radovi, loše navike i dr.). Veoma je značajan i odnos između zuba gornje i donje vilice, odnosno povećan pritisak na pojedine zube ili na neke grupe zuba.
Da! Značajno je i opšte stanje zdravlјa organizma, kao i njegove odbrambene snage, imunološki status i nasleđe.
I ovde se može govoriti o faktorima rizika. Ukoliko je osoba starija i ako boluje od nekih sistemskih obolјenja (na primer od šećerne bolesti), veća je verovatnoća da će stanje potpornog aparata zuba biti lošije.
Važno je znati da je prisustvo i taloženje naslaga, odnosno bakterija, na zubima glavni uzročnik oboljenja. Prema tome, u sprečavanju nastanka oboljenja desni i čitavog potpornog aparata zuba osnovna je pravilna higijena zuba i usta, a to je upravo ono što zavisi od nas samih.
Nipošto nemojte potcenjivati svoju ulogu u sprečavanju i lečenju gingivita i parodontopatija
Prva faza lečenja sastoji se u odstranjivanju mekih i čvrstih naslaga sa zuba (dentalnog plaka, ostataka hrane, zubnog kamenca), kao i drugih faktora koji olakšavaju njihovo nakuplјanje (loše plombe, loši protetski radovi, plombiranje pokvarenih zuba i sl.).
Zatim se pristupa obradi parodontalnih džepova. Ovom metodom odstranjuju se obolela tkiva iz patoloških prostora između desni i zuba. Ukoliko je potrebno, može se primeniti i hirurško lečenje. Nјime se mogu potpuno odstraniti parodontalni džepovi i otkloniti razne druge smetnje.
Lečenje parodontopatije obuhvata i usklađivanje odnosa između gornjih i donjih zuba, da bi se pritisak prilikom žvakanja ravnomerno prenosio na sve zube.
Važno je imati na umu da ne postoji univerzalan lek koji može da izleči parodontopatiju. Zato su značajni udruženi napori pacijenta i stomatologa. Veoma su važni redovni kontrolni pregledi da bi se uočio i najmanji znak eventualnog povratka obolјenja.
Nasuprot široko rasprostranjenom mišlјenju da se parodontopatije ne mogu lečiti i da treba sačekati da zubi ispadnu pa ih zatim zameniti protezama, dokazano je da se proces parodontopmI može potpuno zaustaviti.
Otišlo se i dalјe: pomoću takozvane regenerativne terapije, uz primenu koštanih i sintetskih implantata koji zamenjuju izgublјenu kost, moguće je čak i nadoknaditi deo razorene vilične kosti.
Kako da ne! Utvrđeno je da postoji čitav niz faktora rizika za nastanak i napredovanje parodontopatija. To su, pre svega, loša higijena usta i zuba, pušenje, nepravilan odnos između zuba gornje i donje vilice, neodgovarajuća ishrana i drugo. Ukoliko je higijena loša, ukoliko se previše puši i ako postoje drugi faktori rizika, veći su izgledi da će se parodontopatije ranije javiti i brže napredovati.
Za sprečavanje nastanka gingivita i parodontopatija, kao i za njihovo uspešno lečenje, neophodni su dobra higijena usta i zuba, odgovarajuća ishrana (čvrsta hrana koja pomaže odstranjivanju naslaga i hrana sa dosta vitamina), što ranije otkrivanje obolјenja, redovni kontrolni pregledi i blagovremena terapija.
Opšta stomatologija
Laserska stomatologija
Protetika
Oralna hirurgija
Implantologija
Ortopedija vilica
Dečja stomatologija
Endodoncija
Parodontologija
Ne možete da pronađete rešenje za Vaš problem? Imate pitanje koje biste postavili našim stomatolozima?
Učinite to ovde.