• stomatologija
• Opšta stomatologija
• Prevencija karijesa

Prevencija karijesa

Centralno mesto u prevenciji karijesa zauzimaju fluoridi. U prevenciji karijesa najznačajnije mesto pripada fluoridima prisutnim u plakama i pljuvački.

Fluoridi prisutni u rastvoru u vreme opadanja pH i započinjanja procesa demineralizacije će se vezati sa oslobođenim jonima kalcijuma i taložiti na površini zuba, a istovremeno će aktivno učestvovati u procesima remineralizacije oštećenih kristala gleđi.

Svakodnevno unošenje malih doza fluorida (npr. pri pranju zuba zubnom pastom) dovodi do malog ali značajnog povećanja koncentracije fluorida u biosistemu pljuvačka - plak, što omogućava prevagu procesa remineralizacije nad procesima demineralizacije. Ovo dovodi do izlečenja početne karijesne lezije, a remineralizacija se vrši celokupnom debljinom početne karijesne lezije gleđi.

U prevenciji karijesa ranog detinjstva veliki značaj ima lokalna primena fluorida pranjem zuba pastama sa fluorom. Koncentracija fluora u pastama za decu kreće se od 500 ppmF do 1000 ppmF. Primena rastvora sa fluoridima se ne preporučuje pre šeste godine zbog rizika od gutanja značajne koncentracije fluorida i mogućeg trovanja. Od visokokoncentrovanih fluorida, deci sa karijesom treba aplikovati lakove u intervalima od 3 do 4 meseca. Aplikacija želea povezana je sa većim rizikom od intoksikacije, pa se ne preporučuje kod male dece. Takođe, može biti indikovana i primena sistema za kontrolisano otpuštanje fluorida. Od sistemskih metoda primene fluorida, deci sa KRD preporučuje se davanje fluorisane vode za piće, a gde to nije moguće sprovesti, alternativno se mogu davati tablete fluora, fluorisano mleko ili kuhinjska so.

Oralna higijena

Oralno zdravlje je deo opšteg zdravlja i utiče na svakodnevne aktivnosti i kvalitet života ljudi. Navike u pogledu održavanja oralne higijene, primene fluorida, pravilne ishrane i odlaska na redovne kontrolne preglede kod stomatologa imaju uticaja na stanje zdravlja usta i zuba.

Formiranje navika u pogledu nege usta i zuba kod dece se odvija rano, u procesu primarne socijalizacije, pri čemu je uticaj porodice presudan za usvajanje određenih modela ponašanja.

Oralna higijena kod dece podrazumeva pranje zuba sa kojim treba početi kada krenu da niču prvi mlečni zubi. U početku pranje zuba se odvija uz pomoć nakvašenog komadića gaze, kojim se prebrišu površine zuba, da bi se kasnije prešlo na meku četkicu za zube, uz upotrebu paste sa fluorom. Po nicanju svih mlečnih zuba dete može da koristi četkicu za zube uz pomoć roditelja koji trebaju da ga nauče kako se zubi pravilno peru

Pošto dete nije sposobno da samo adekvatno opere zube zbog nedovoljne motorne koordinacuje, veoma je značajno da mu roditelji pomažu pri pranju zuba. Tehnika pranja zuba se ne razlikuje od pranja zuba kod odraslih.

Uvođenje fluorida u zubne paste dalo je revolucionarne rezultate u pervenciji karijesa. Paste za zube sa fluoridima obezbeđuju stalno prisustvo niskih koncentracija fluorida u ustima i plakama neophodnih za procese remineralizacije gleđi.

Najkraće vreme za izvođenje pranja zuba je dva do tri minuta. U dečjem uzrastu ne treba insistirati na dugom pranju zuba kako se ne bi stvorila odbojnost. Kod školske dece i omladine vreme trajanja pranja zuba se može povećati na tri do pet minuta.

Najpovoljniji efekat postiže se ako se zubi operu ujutru i uveče nakon poslednje obroka.

Zalivanje fisura

Zalivanje fisura je bitna mera za sprečavanje nastanka karijesa koja ima za cilj da onemogući akumulaciju hrane i bakterija u dubokim fisurama koje predstavljaju zgodno mesto za pojavu karijesa.

Najčešće se zalivaju one fisure koje su zdrave, uske i razgranate, pigmentisane.

Cilj zalivanja fisura je da se izvrši zaštita fisura stalnih zuba neposredno po nicanju, a po mogućnosti i fisure premolara i mlečnih molara. Kod dece se mogu zaliti fisure drugih mlečnih molara kako bi se prevenirao nastanak karijesa.

Zalivanje fisura

• stomatologija
• Opšta stomatologija
• Prevencija karijesa